Često možemo čuti ništa se ne isplati, sve je isto, mi ništa ne možemo promijeniti. Takve misli pretvorene u riječi održavaju nemoć iz koje bi svakako trebalo izaći. To je bezperspektivan govor koji nas zaustavlja i čini da se krećemo na istom mjestu. A kretati se na istom mjestu znači stajati, a ne ići dalje. Ovih dana izloženi smo prezentaciji anketa koje naznačuju naše buduće dane. One su samo ankete koje pokazujju ne što će se dogoditi, nego što bi se moglo dogoditi. Ponekad nas zbunjuju i žele nas oduševiti za svoje težnje i očekivanja i na neki način oduzimaju nam pravo vlastitog odabira. A upravo to, vlastiti odabiri praćeni dubokim promišljanjem i odvagivanjem, jest odraz naše odgovornosti za našu budućnost. Da, odgovornosti za našu budućnost. Imamo li odgovornosti!? Jedno od promašenih pitanja jest i pitanje što bi bilo kad bi bilo? I upravo zato što ne želim promašiti nego razbistriti svoj i tvoj pogled volio bih znati kako bi izborni rezultat izgledao kada bi na izbore izašli oni koji redovito ne izlaze, a njih je oko 40 posto. Hoće li netko provesti i takvu anketu - ne znam, no znam da bi upravo ti koji ne izlaze mogli napokon izaći. Želio bih da svi stanovnici naše Domovine koji imaju biračko pravo izađu na izbore. I još bih nešto želio - da se svako od nas dobro upozna sa pojedincima i programima kako bi mogao odgovorno glasovati.
Ako tako postupimo onda sigurno nećemo govoriti ništa se ne isplati, sve je isto, mi ništa ne možemo promijeniti.
Stoga razbistrimo svoj pogled i svoje stavove! I napokon izađimo na izbore...!
